Predak današnjeg kapućina je kapuciner, kafa koja se pila po bečkim kafanama, s početka 18. veka. Ime kapucin, što doslovno znači kapuljača, dobio je zbog braon boje koja je podsećala na odore fratara Kapucijskog monaškog reda. Istovremeno, francikaner, kafa koja je zbog većeg sadržaja mleka imala svetliju braon boju, dobila je ime po odorama monaškog reda sv. Franciska.
Svoje današnje ime i ukus kapućino je dobio u svojoj zemlji kolevci, Italiji, posle popularizacije espreso mašine 1901, da bi tek od 1930. imali zabeležen trag da su ga pravili baristi, ljudi obučeni da koriste espreso mašinu, još uvek komplikovanu u to doba, i da se služio na tzv. bečki način, sa kremom na vrhu i cimetom ili rendanom čokoladom.
Posle II svetskog rata nastupilo je „Doba kreme“, kada su u igru ušli svi sastojci: čist espreso, razmer zagrejanog penastog mleka, dodatak mlečne kreme na vrhu i obavezna topla porcelanska šoljica.
Prvo se raširio po Evropi i Britaniji, da bi svoju slavu doživeo u Americi od 90-ih. Danas je popularan na svim konitinentima, u svako doba dana, a baristi se igraju dodajući mu voćne, čoko i karamel note.
